Zašto želim da se udam?
One dame koju se to već prošle, da ne kažem „oprobale se“ i u toj ulozi, reći će da je to najlepši osećaj na planeti – trenutak kada shvataš da postaješ gospođa i da ćeš u budućnosti morati da vodiš računa da li si se dobro potpisala. Koliko god, na prvi pogled, opterećuje, to stanje nema granica. Pripadaš nekome na neki poseban, potpuno drugačiji način.
Iako nam mnogi govore da je to samo papir i da se stvari neće znatno promeniti u braku, ja ne mislim tako. Smatram da se tada „drugačije“ voli, da životni planovi dobijaju ipak neku drugu ili treću dimenziju i prijateljstvo između dvoje ljudi postaje mnogo snažnije, istančanije i duboko urezano u svaku poru. Gde upravo to prijateljstvo među supružnicima ne postoji, brak najčešće postaje skup nesrećnih trenutaka.
1. Želim da se probudim jednog jutra i da budem svesna da ću tog dana postati „nečija“ (ako uopšte budem spavala).
2. Želim da tog dana učinim makar pola onoga o čemu sam maštala toliko puta.
3. Želim da pronađem savršenu venčanicu u kojoj ću se osećati kao posebna jedinka, a tog dana mi to niko ne može oduzeti.
4.Želim da prostor u kome ću se venčati bude onaj iz snova koji sam toliko puta zamišljala.
5. Želim da se ludo zabavljam i na svoju svadbu pozovem zaista drage ljude – ne da zaradim, već da uživam.
6. Želim da prvi ples On i ja odigramo uz omiljenu pesmu, koja nam toliko znači.
7. Želim da tog dana ne skidam osmeh sa lica.
8. Želim da u potpunosti uživam u svakoj sekundi koju taj dan nosi sa sobom.
9. Želim da se makar jednom zavrtim u raskošnoj venčanici. Želim da izgledam kao princeza iz sopstvene bajke.
10. Želim da tog dana naš zagrljaj bude poseban i da obeća još bolje zagrljaje u danima koji slede.
A, zašto to želim?
Vrlo je jednostavno. Zato što tada postajem i svoja i nečija. Zato što život tada pred mene iznosi neke nove zadatke, kojih kao „obična“ devojka nisam bila svesna. Zato što želim da naučim da postoje neke druge navike u životu i da ovaj prostor nije samo moj i da moram da ga delim sa nekim na sasvim drugačiji način. Ne moram, već želim. Zato što želim da vodim računa o svom i nečijem danu, da ga planiram ili pustim da teče svojim tokom. Zato što želim budem i ja nečiji roditelj. Zato što želim da nekog drugog naučim sasvim običnim životnim lekcijama, kao što su i mene učili moji roditelji. Zato što mislim da će me ta vrsta odgovornosti učiniti zrelijom (možda samo tako mislim). Zato što želim da se smejemo u dvoje, troje… Zato što želim da stvaram neke nove uspomene. Zato što želim da imam kome da se vratim kada odem na nekakvo putovanje, makar to podrazumevalo dva obična dana. Zato što svoje snove želim da podelim sa najdražom osobom i zajednički ih ostvarimo sve – do kraja.
Želim da me neko zagrli kada nas obaviju teški momenti. Želim da mi neko pruži podršku onda kada je to najpotrebnija, pa i da sama budem nečiji najveći štit, inspiracija i ljubav za čitav život.
postaje skup nesrećnih trenutaka.
Eto, to je ono što ja želim. Ne morete se usaglasiti sa mnom, ne morate deliti isto mišljenje, ali dozvolite sebi da u vaš život ušeta neko zbog koga ćete život posmatrati kroz ružičaste naočare i zbog koga ćete sigurno reći – DA, ŽELIM DA SE UDAM.
Ja sam svoje mesto iz snova pronašla upravo ovde, u Svadbenom Salonu Anđelina i jedva čekam da maštanja pretvorim u najdivniju realnost.
Srećno mi! ☺
Mina Stamenković