Venčanje iz mog ugla
Kao mlada se još nisam oprobala, a gost na svadbama bila sam sigurno više od 100 puta. Volim venčanja, ona s ukusom, u kojima se zna red, tamo gde su mladenci veseli, simpatično zbunjeni, a atmosfera jednistvena.
Ali, ovog puta poželela sam da zauzmem malo drugačije mesto. U sali za svadbe Anđelina tog dana Mirjana i Dejan rešili su da naprave sledeći korak u životu i krenu „novim“ putem. Iako kažu da se ništa ne menja, već samo potpisuješ nekakav papir, ipak treba uzeti u obzir da venčanje iz snova ostavlja na mladence poseban trag.
U svadbenom salonu Javor, koji odiše rustičnim detaljima i mami da se na trenutak osetite kao u nekom drugom svetu, mladenci su se fotografisali. Glasno su se smejali nekim svojim forama, fotografi (Foto Star) su ih premeštali, nameštali onako kako njima odgovara, a sve u želji da fotografije budu neprevaziđene. Tako je i bilo. Mirjana i Dejan su sarađivali, trudili se da budu na visini zadatka i postajali svesni da se trenutak posebnog čina približava.
U Anđelini su se gosti lagano skupljali, divne hostese su im ljubazno pokazivale do kog stola bi trebalo da odu i potpuno se opuste dok na „velika vrata“ ne izađu mladenci.
Praksa naših Svadbenih Salona je da goste dočekuje na veoma zanimljiv način – za one koji su vozači, pripremljeni su bezalkoholni koktelčići, koji ih podsećaju na šta bi trebalo da obrate pažnju. S druge strane, za one koji mogu da se „opuste“ pregršt je koktela, koji ih odmah „kupe“.
Sala Anđelina, sama po sebi romantična i elegantna, bila je nežno dekorisana – roze, beli i bež cvetovi privukli su pažnju svih prisutnih i obećavali početak savršenog dana.
Na trenutak sam se iskrala i sa mladencima provela neko vreme pred sam čin venčanja. U apartmanu, koji dobijaju na korišćenje tog dana, osetila sam kako izgledaju trenuci iščekivanja. Prebiranje po glavi da li su se pojavili svi, da li je trebalo poneti ličnu kartu, baletanke i rezervnu košulju… To su sve sitnice koje ne možemo ni da osetimo sve dok se sami ne nađemo u ulozi mladenaca.
Jedno kratko piće za „smirenje“, opuštanje i nekoliko saveta za buduće mladence. Posmatrajući ih sa strane, videla sam da su cool i da će sve dobro proći.
Mlada je sedela u raskošnoj venčanici (Sirena venčanice) kakvu je oduvek zamišljala. Odlučila se za bež varijantu i savršeno se uklapala sa dekoracijom sale i stolova. Idealno.
Međutim, u poverenju mi je šapnula: „Devojkama bih savetovala što jednostavniju haljinu“. Nasmejala sam se i odmah zamislila sebe u balskoj haljini, poput princeze. Usaglasile smo se da to ipak ima svojih čari.
Mladoženja je takođe bio vidno smiren, ali je onako usput ponavljao: „Samo bez frke“ i „Samo da prođe prvi ples“. Shvatam ih, kada „odrade i to“, ceo svet je njihov. A, onda i interesantno pitanje s njegove strane: „Koje ćeš prezime uzeti?“ Mirjana se simpatično nasmejala i odmahnula glavom u stilu „ništa se ne sekiraj“. Možda ga je malčice držala u neizvesnosti, ali je matičarki potvrdila da uzima muževljevo prezime na oduševljenje svih prisutnih.
Na sajtu salezasvadbebeograd.com nalazi se satnica po kojoj bi mladenci trebalo da se vode, i koja daje uvid u to šta ih sve čeka tog dana. Miloš, organizator baš svakog veselja u našim restoranima čini sve da ovaj dan nikada ne zaboravite.
Od prvog plesa, fotografisanja, bacanja bidermajera, žurke, trubača, torte, DJ, vatrometa – sve je teklo po planu. Svi prisutni bili su prezadovoljni. Tim Svadbenh Salona na visini zadatka, Mirjana i Dejan sa osmesima na licima, a gosti su zadovoljstvo pokazali tako što je podijum u svakom trenutku bio prepun.
Da smo tog dana odradili odličan posao, svedoči pohvala koju smo dobili upravo od ovog mladog bračnog para: “Vrhunska usluga, organizacija. Mladi gospodin je perfekcionista, ništa ne prepušta slučaju i uz njegovu pomoć će taj vaš dan zaista biti savršen”.
Pomislila sam – čoveče, kakav dan. Te subote bila sam kao duh koji ih posmatra sa strane i učestvuje u čitavoj organizaciji. Što bi Balašević rekao „dobar sam ja gost“. Valjda.